Froncla: Veličine majica nisu važne, srećne devojčice su najlepše

Froncla

Froncla: Veličine majica nisu važne, srećne devojčice su najlepše

Iz Froncle su nam otkrili kako je jednog dana mama Tanja skinula prašinu sa svoje mašine za šivenje, kako je Nikola kao apsolvent veterine naučio kako da napravi onlajn prodavnicu, kako je Tijana odlučila da se posveti crtanju ilustracija i kreiranju sadržaja za društvene mreže, ali i najvažnije, kako je baka Laca (79) postala manekenka i promoterka majice „Matora za after”.

Mama Tanjine ruke najviše poštujemo, jer materijalizuju naše ideje. Srce tima je danas prošireno za još tri para ruku koje takođe vrlo poštujemo – ruke našeg krojača Vlade, singerice Bibe i štampara Srkija. Maštamo o tome kako će jednog dana mala Froncla postati dovoljno velika da od nje mogu pošteno da žive još neke porodice.

Froncla

Kako je nastala Froncla i kako ste se odlučili za pokretanje sopstvenog biznisa?

Froncla je nastala iz porodice i želje za zajedničkim vremenom, u trenutku kada je mama Tanja bila na birou više od petnaest godina zbog privatizacije fabrike tekstila. Nikola je tada na završnoj godini veterinarskog fakulteta i ne vidi naročitu perspektivu u struci, a Tijana radi u direkciji marketinga i komunikacija jedne korporacije. Shvatamo da nam nedostaje zajedničko vreme i posao koji može da izraste iz prethodnog iskustva i ruku. Jedne večeri, tokom „porodičnog zasedanja” u kuhinji, rodila se Froncla. Nikola je izabrao pamuk i počeo je da uči kako se pravi online prodavnica. Na kraju ju je napravio. Angažovali smo modelarku, koja nam je pomogla oko kroja. Mama Tanja je sklonila prašinu sa svojih mašina i počela je da šije prve majice. Tijana je iskoračila iz korporacije i posvetila se crtanju ilustracija i kreiranju sadržaja za društvene mreže. Znali smo od samog starta da u našoj niši nema puno prostora za inovativnost, ali da zato ima prostora za kreativnost. Posle dve i po godine poslovanja, radionica je i dalje u našem dvorištu. U pitanju je improvizovana garaža, pa u šali mama Tanju zovemo pamučni Stiv Džobs. Ono gde nema šale je da njene ruke najviše poštujemo, jer materijalizuju naše ideje. Danas je srce tima prošireno za još tri para ruku koje naročito poštujemo – ruke našeg krojača Vlade, singerice Bibe i štampara Srkija. Maštamo o tome kako će jednog dana mala Froncla postati dovoljno velika da od nje mogu pošteno da žive još neke porodice.

Šta je bilo najteže kada ste pokretali posao, a koja bi bila vaša najlepša uspomena iz tog perioda?

Ljudi kreiranje garderobe neretko doživljavaju površno. Naravno da ne govorimo o nauci ili osvajanju medalje u nekoj olimpijskoj disciplini, ali je važno da se makar zapitamo ko šije našu garderobu, kakve materijale nosimo blizu svog srca, kakvi su uslovi za rad tamo gde nastaje neki komad, da li kupujemo nepromišljeno? Jedan od prvih izazova nam je bio da od samog starta proizvodnja bude sastavljena od ljudskosti, poštovanja, sa kliznim radnim vremenom i da svi koji učestvuju u procesu nastanka jedne majice budu fer plaćeni. Na to treba dodati potragu za dovoljno mekanim pamukom (jer kad ste na početku treba naći dobavljača koji ima sluha za vaše male količine) i na kraju cenu. Cenu iza koje možeš da staneš i zbog koje se niko neće osećati prevareno – od ljudi koji su uključeni u proces izrade do onih koji kupe proizvod. Verujemo da postoje tužni i srećni proizvodi. Tužni su oni koji nam stižu iz fast fashion lanaca. Možda na prvi pogled izgledaju lepo ili je njihova cena dosta jeftinija nego kod malih lokalnih proizvođača. Ukoliko se dublje zagledamo – oni su zapravo skupi. Stvorio ih je neko ko je neretko radio u nehumanim uslovima, za malu platu i od veštačkih materijala u zemljama poput Kambodže, Vijetnama ili Indije. Sa druge strane, srećni proizvodi su oni koje prave mali proizvođači – od ljubavi, posvećenosti, želje da nađu najbolji materijal… Ujedno je ovo i odgovor na drugi deo pitanja – naše najlepše uspomene su vezane za one koji su veliki, jer podržavaju male. Za one koji osete trud i nađu vremena da sa nama podele utiske, fotografije i emocije.

Froncla

Ako biste mogli da vratite vreme, postoji li nešto što biste uradili drugačije?

Krenuli bismo u preduzetničku avanturu ranije, a sve ostalo bismo uradili isto. Ponovili bismo čak i iste greške – jer su nam pružile fine lekcije za dalje i poprilično su nas ojačale.

Koji je bio prvi proizvod u vašem asortimanu i kako on danas predstavlja vašu kompaniju?

Mi smo iskoračili sa četiri bele majice, u četiri veličine, odnosno sa četiri printa. Prva sašivena froncla je bila majica sa printom „Matora za after”. Manekenka koja ju je ponela je bila naša baka Laca, koja se tada, sa svojih 79 godina po prvi put našla ispred profesionalnog aparata u pravom studiju. Od samog starta nismo želeli da gradimo eksluzivan brend i da se pretvaramo da smo neki veliki džip, kad smo u realnosti fića. Tako su naše manekenke i osobe koje vole da nose fronclu postale i ostale realne žene, koje itekako imaju šta da kažu i koje ne žive fotošopiranu stvarnost. Sada, iz ovog ugla gledano, više toliko i nije važno koja nam je majica bila prva, već što smo ostali dosledni viziji sa početka.

Froncla

Koliko proizvoda obuhvata vaš asortiman danas i navedite nam one koji su najtraženiji?

Trenutno imamo 29 proizvoda koji obuhvataju različite modele majica, dukseve i deo ponude koji smo kreirali za mališane. Najvoljenije su majice „Brišem granice” i „Mislim srcem”, dok se kao omiljeni zimski komad istakao duks „Radim na ljubav”.

Po čemu vas kupci prepoznaju, tj. šta je vaš zaštitni znak i da li ste ga kreirali svesno?

Za ovo pitanje smo iskoristili opciju: „Pomoć prijatelja” 🙂

Naime, na Instagramu smo zamolili našu zajednicu da odgovori umesto nas, a mi ćemo otkriti delić tih odgovora:

„Po nežnosti u svakom segmentu: od crteža, preko materijala, majica, do komunikacije sa ljudima. Po etiketi – da veličine nisu važne, jer su srećne devojčice najlepše.” (Lena)

„Po jednostavnim, a važnim porukama koje nosi svaki crtež.” (Jelena)

„Po tome što ovaj brend ima dušu. Verujem mu.” (Bojana)

„Po autentičnim crtežima i porukama, po kvalitetnom pamuku, po iskrenosti.” (Milica)

„Posvećenost i ljubav uložena u ceo proces stvaranja.” (Jovana)

„Unikatni rad, ljubaznost, veliki trud i velika ljubav koja je uložena u brend.” (Nevena)

„Po fotografijama realnih žena koje nose majice.” (Nataša)

„Autentični proizvodi. Divni i prijateljski nastrojeni ljudi koji stoje iza samog brenda.” (Jovana)

Koristimo ovu priliku da se zahvalimo svim devojčicama koje su te večeri izdvojile vreme i napisale nam reči koje gurkaju napred da se još više trudimo.

Koliko trenutna situacija utiče na razvoj vaše delatnosti?

Dobro poznati idiom kaže da je „radoznalost ubila mačku”. Neki tvrde da ovaj idiom zapravo glasi da je „briga ubila mačku”, dok drugi kažu da postoji i nastavak „…ali ju je zadovoljstvo vratilo u život”. Kada ove verzije povežemo sa naše dve mačke u dvorištu, mi bismo rekli da bi ih briga definitivno ubila, a da ih kreatvno rešavanje problema i radoznalost čine mačkama koje umeju da prežive sve i svašta. Tako je i sa trenutnom situacijom – kada se obim prodaje smanji, mi ne brinemo, nego zagrebemo po analitikama, novim ilustracijama, modelima, materijalima, šivenju, sadržaju koji kreiramo za društvene mreže… Okrenemo se edukaciji, jer nešto uvek ima da se uči. Ono što naučimo – primenimo i testiramo. I tako ukrug. Naravno, postoje spoljni faktori koji utiču na razvoj ili zastoj, a na koje ne možeš da utičeš i to je skroz okej. Jedino što nam tada nije okej je da nastavimo da stojimo. Svako stajanje je mala smrt.

Froncla

Možete li nam reći koliko je, prema vašem mišljenju, važna uloga onlajn prodaje u današnje vreme?

Važnost online prodaje možemo da vidimo kada se prisetimo korona lockdown-a. Dobar deo biznisa koja se nije prilagodio online poslovanju i datoj situaciji ugrozio je svoje poslovanje ili je okačio katanac, o čemu svedoče i brojni zatvoreni lokali čak i u velikim gradovima. Naša online prodavnica radi 24/7 i uvek se trudimo da za najviše 48 sata paketići budu u rukama onih koji su ih poručili. Na taj način im štedimo vreme, noge i živce. Tačno je da ne mogu da pipnu, štipnu i probaju određeni komad – ali zato smo mi tu. Da damo savet, uputimo na tačne dimenzije, pomognemo prilikom merenja i odgovorimo na sva pitanja. Sa svakom narednom kupovinom je sve lakše – neko se već uverio u kvalitet proizvoda i zna šta može da očekuje, a na tebi je da to poverenje sačuvaš i da se trudiš da budeš bolji.

Koliko društvene mreže doprinose prodaji i marketingu vaših proizvoda?

Društvene mreže su jednim delom naš izlog, a drugim delom kuća bez zidova i granica. U takvoj kući uvek ima prostora za lepe priče, razmenu mišljenja, crtanje u Live-u, razgovore o novim komadićima pamuka i onima koji ih nose. Neretko posle takvih razgovora imamo osećaj kao da smo popili dobru kafu sa prijateljicom i zasladili je ratlukom. Verujemo da društvene mreže i jesu i nisu oglasni prostor i trudimo se da Facebook i Instagram ne posmatramo kao telefonski imenik u kom samo izlistavamo naše proizvode i ispisujemo deklaracije. Volimo Instagram pitalice i da osluškujemo svoju zajednicu. Takav pristup utiče na rast biznisa, ali i na srčani rast.

Kakvi su vaši planovi na polju razvoja novih proizvoda u toku narednog perioda?

Trenutno je temperatura blizu 40 stepeni, a naše glave su uveliko u dugim rukavima. 🙂 Osmišljavamo komade za jesen i zimu, dogovaramo se oko boja i materijala i planiramo nove modele i ilustracije.

Šta je ono što biste preporučili svima onima koji planiraju da se upuste u sopstveni biznis?

Kada bismo imali jedinstvenu preporuku za sve one koji planiraju da se upuste u sopstveni biznis, verovatno bismo bili neki pretenciozni čarobnjaci. Nešto što je dobra preporuka za jedan tip biznisa, za drugi tip može biti beznačajno. Pokušaćemo da damo odgovor iz naših cipela, jer će možda značiti nekome ko je u ovoj niši. Mi smo krenuli od onog što smo imali u tom trenutku i uložili smo onoliko koliko smo bili spremni da izgubimo. Vrlo brzo smo i u praksi postali svesni da jedan mali biznis može da se razvija do granica sposobnosti „gazde” ili „gazdarice”, pa ne dozvoljavamo sebi da se uljuljkamo, da ne pročitamo knjigu, naučimo nešto novo ili da vučemo za rukav nekog ko je pametniji i iskusniji od nas. Kad smo kod knjiga, Majkl E. Gerber je napisao knjigu „Mit o preduzetništvu” koja nam je bila vredna i često joj se vraćamo. Trudimo se, radimo i svoje snove shvatamo ozbiljno, a opet – ne zaboravljamo da se igramo tokom čitavog procesa.