Studio Oz: Pravimo stvari iz mašte

Iz Studija Oz (Oslikavanje Zidova) su nas uputili u to kako su došli na ideju da se bave oslikavanjem zidova i pravljenjem predmeta za igraonice i slične prostore, šta im je bilo najteže na početku rada, ali i koliko je trenutna situacija uticala na razvoj u njihovoj delatnosti.

Iskustvo je znanje na koje mora da se sačeka i tu čovek mora da bude strpljiv.

Kako ste se odlučili za pokretanje sopstvenog biznisa i kako ste došli na ideju da se bavite oslikavanjem zidova?

Završila sam slikarstvo na Akademiji. Posle nekog vremena ukazala mi se prilika da oslikam zidove u zabavnom parku u jednom poznatom tržnom centru i tako je sve počelo. Nakon tog posla dobijala sam puno ponuda za oslikavanje sličnih prostora. I tada sam došla na ideju da pored oslikavanja proizvodim i ručno rađenu dekoraciju i različite sprave za igru i tako je nastala firma koja se jedina u regionu bavi izradom tematskih dečjih igraonica.

Šta je bilo najteže kada ste pokretali posao, a koja bi bila vaša najlepša uspomena iz tog perioda?

Najteže je bilo postići kontinuitet u poslu i osmisliti, pored proizvoda, pristup klijentima. To što mi radimo je nešto što do tada nije postojalo. Trebalo je prodati nešto što u tom trenutku postoji samo na papiru, a nismo bili sigurni do kraja ni kako bismo to uradili. Ceo taj početak bio je i težak i prelep u isto vreme.

Ako biste mogli da vratite vreme, postoji li nešto što biste uradili drugačije?

Možda bih se bolje raspitala oko prijavljivanja firme. Recimo, delatnost kojom se ja bavim ima dosta veliki mesečni porez koji nekada predstavlja problem ako ne postoji kontinuitet. Smatram da mesečni troškovi treba da predstavljaju lakoću. Ali ako postoji situacija gde iznajmljujete i lokal ili radni prostor, svi ti troškovi na mesečnom nivou moraju da budu nešto što će posao lako isplatiti. Gubitak kontinuiteta sam imala za vreme trajanja virusa korona i to je nešto od čega se do kraja još nismo oporavili, iako firma traje osam godina.

Koji je bio vaš prvi završeni posao i koliko se on razlikuje od onoga što radite danas?

Prvi završen posao je bila jedna igraonica i rođendaonica u Beogradu, koja još uvek radi i traje. To su postali naši stalni klijenti kod kojih radimo i godišnja renoviranja, tako da i oni kroz godine rastu sa nama.

Tadašnji poslovi od ovih danas se razlikuju u pre svega našem iskustvu koji je vezan za svaki segment posla – govaranja projekta, izrade projekta, izrade elemenata i montaže. U svemu smo danas profesionalniji. Iskustvo je znanje na koje mora da se sačeka i tu čovek mora da bude strpljiv.

Koliko je raznovrsna vaša ponuda i navedite nam one usluge koje su najtraženije?

Mi pravimo kompletnu opremu za dečije tematske igraonice. Od poda do plafona. Sve je ručne izrade – tapacirani program, lavirinti, pod, igračke, dekoracije i oslikani zidovi. U okviru jednog enterijera imamo preko desetak različitih proizvoda.

Po čemu vas kupci prepoznaju, šta je vaš zaštitni znak i da li ste ga kreirali svesno?

Oni koji žele da otvore dečiju igraonicu prepoznaju naš rad. U ovom trenutku ne postoji veći grad u Srbiji koji nema našu igraonicu. Kada neko odluči da se time bavi, a dopada mu se tematska igraonica, pozove nas. Stil i način rada je nešto što nas izdvaja. Prosto imamo prepoznatljivu estetiku.

Koliko trenutna situacija utiče na razvoj vaše delatnosti?

Utiče veoma. Čini mi se da nas je ovo vratilo dva koraka u nazad. Ako imate situaciju gde ne možete da pravite proslave ili otvorite ugostiteljske objekte onda imate i manje ljudi koji se odluče da im to bude posao. Mnogi naši klijenti su se povukli i rešili da ne otvaraju igraonice. Tako da čekamo stabilnija vremena.

Možete li nam reći koliko je, prema vašem mišljenju, važna uloga onlajn prodaje u današnje vreme?

Veoma je važna, ali na nivou prve informacije. Za ono čime se ja bavim neophodan je lični kontakt sa klijentima. Ako je neko video fotografiju prostora i želi da online naruči proizvod koji ja pravim, to je nemoguće, jer se sve radi u odnosu na mere prostora i neophodan je kontakt sa klijentima.

Koliko društvene mreže doprinose marketingu vaših usluga?

U poslednje vreme mnogo manje nego ranije. Kao što sam navela naše igraonice postoje u svim većim gradovima u Srbiji i regionu. Kada neko odluči da ima igraonicu, vrlo često to bude i zato što je lično bio u nekoj od naših. Ta vrsta preporuke posle ovoliko godina rada je nešto što je uslov za kontinuitet.

Sve je krenulo kao Studio OZ, skraćenica od Oslikavanje Zidova, da bi se razvilo u Studio Oz koji pravi stvari iz mašte. Tako nas i percipiraju kao čarobnjake iz Oza.

Kakvi su vaši planovi u toku narednog perioda?

Planovi su nam uvek da osim igraonica radimo i druge zanimljive enterijere. Autori smo enterijera prvog Selfi muzeja u Beogradu, dečijih stomatoloških ordinacija, vrtića i predškolskih ustanova, mnogih kafića i restorana.

Šta je ono što biste preporučili svima onima koji planiraju da se upuste u sopstveni biznis?

Ako sebe ne vide kao osobu koja ume, može i hoće da preuzme odgovornost, bolje da ne počinju. To je ono što mislim da razlikuje preduzetnika i radnika. A mislim da je danas više loših preduzetnika koji zaista mogu biti dobri radnici. Preuzimanje odgovornosti je ključ uspeha. Sve ostalo se nauči.