Imaginarium concept: Nameštaj koji privlači pažnju i mami osmehe

Imaginarium concept: Nameštaj koji privlači pažnju i mami osmehe

Sa Tijanom Živanović, vlasnicom Imaginarium concept-a, razgovarali smo o tome kako je počela da se bavi redizajniranjem starog i dizajniranjem novog nameštaja, zašto su pojedini komadi iz njene radionice poput „incidenta” u prostoriji i da li svoj posao doživljava na nivou umetnosti ili poput zanatstva.

Moji klijenti su ljudi koji su spremni za nešto drugačije, koji su hrabri da eksperimentišu i koji vole upadljive detalje, šik i arty obradu.

Kako ste odlučili da se upustite u sopstveni biznis i kako je došlo do ideje za stvaranje Imaginarium concept-a?

Dizajn tj. redizajn nameštaja mi se nametnuo kao logično rešenje dileme šta učiniti sa porodičnim, stilskim komadima koji su sami po sebi „teški”, u tamnim bojama, imaju šmek starih i dotrajalih stanova i kuća, kako ga osavremeniti, prilagoditi životu i potrebama nas mladih ljudi koji smo želeli da ga zadržimo i koristimo. Štaviše, razmišljala sam o tome kako ga uklopiti u naš stan, u prostorije različite namene i da li i deci može biti interesantan, ali i koristan. I upravo u tom spoju staro-novo i lepo-korisno, leži suština onoga što će od tada biti moj veliki predmet preokupacije i obožavanja. Podmladila sam ga, njime sam akcentovala delove prostorije u koji sam ga postavila. Tako je krenulo pre jedanaest godina. Tako su bidermajer stolica oslikana ružama, neoklasicistički kredenac u ciklama boji, artdeco fotelja presvučena u pačvork, patiniran stilski kredenac u nežnoj, tirkiznoj boji i slična poigravanja, sve više počeli da privlače pažnju i ljudi oko mene koji su sa istim entuzijazmom širili to što sam radila.

Radnja je došla kao rezultat moje strasti, upornosti, ali i potrebe da stalno istražujem i budem bolja.

Šta je bilo najteže prilikom pokretanja sopstvenog posla, a koja bi bila Vaša najlepša uspomena iz tog perioda?

Moja karijera je išla sporim i sigurnim koracima, postepeno i temeljno sam je gradila, zbog čega mislim da je sada jaka i stabilna. U početku je to sve za mene bilo novo, nisam se snalazila sa terminima, bojama, materijalima, alatima, učila sam radeći, učila sam i na greškama. Kao i svaki kreativac, prolazila sam kroz razne faze u kojima sam favorizovala određene boje i teme. Sve je to bilo neprocenjivo iskustvo, sve me je to gradilo, jer o poslu s nameštajem nisam znala gotovo ništa. Od početka sam konstantno u procesu stavaranja uspomena, radim na tome da imam za čime jednog dana da se okrenem i nadam se budem zadovoljna.

Kako gledate na trendove i da li ih pratite ili je sve odraz vaše trenutne inspiracije?

Svako od nas ima neki svoj stil, a za moj kažu da je kitnjast, ženskast, jakih boja, prilično smeo i pun neočekivanih momenata, što se odražava kroz boju drveta, vrstu ili dezen mebla. Osim takvog nameštaja, mogu se pohvaliti i velikim brojem „shabby chic” soba u pastelnim bojama i sa patinom, sa oslikanim drvetom, romantičnim meblom… Postoji i nekoliko tipova fotelja iz ’60. godina prošlog veka koje volim da radim i kada je o njima reč najčešće se opredelim za jake kombinacije boja drveta i materijala. Dakle, nisam neko ko je veran jednom stilu. Primećujem da se pravac u kom radim i sam menja vremenom pa mi se sada, na primer, dopada da na foteljama ostavim drvo u izvornom stanju, koliko god nesavršeno bilo, a sve drugo kompletno zamenim.

Svakako da pratim da li su aktuelne pruge, cvetovi ili geometrija, koje boje su preporučene za određenu sezonu, da li je to pliš ili lan, ali i tu treba osetiti šta je primenjivo na kom tipu stolice, sofe ili kredenca. Kada je reč o inspiraciji, duboko sam uverena da je ona za amatere i da se njom služe kao izgovorom za nerad, jer kada se profesionalno bavite kreativnim poslom, posao vam je i da budete inspirisani.

Koliko u vašem poslu ima umetnosti, a koliko zanatstva?

Mislim podjednako, a zvanično nikada definisano. Koliko je umetničke imaginacije u zanastvu i zanatske veštine u umetnosti, individualna je procena posmatrača. Oni se toliko susreću i mešaju, u nekim fazama pobeđuje jedan, u nekim drugi, ali jedno bez drugog ne mogu.

Šta vas najvise ispunjava u radu?

Prvo, imam retku sreću da se bavim poslom koji obožavam, a drugo, uživam u radu sa ljudima, greje me njihova sreća i nestrpljenje da vide svoj stari komad ponovo obučen, osvežen, podmlađen.
Ponosna sam na veliki broj novih prijatelja koje sam stekla i veliki broj pratilaca sa kojima svakodnevno komuniciram. Kao neko ko interveniše na njihovim uspomenama, počastvovana sam poverenjem koje mi ukazuju.

Šta biste rekli da su izazovi u poslu kojim se bavite?

Uviđam da mnogi dizajneri svoj talenat i rad doživljavaju kao „Bogom dat” i često mešaju kreativnost i profesionalnost, misle da im je sve dozvoljeno, jer su „umetnici”. Kada govorimo o poslu, ako prodajete nešto što je proizvod vašeg talenta, mislim da se treba ophoditi na profesionalan način, biti tačan, korektan, ispoštovati rokove, umeti slušati i poštovati vreme i novac naručioca.

Po čemu vas kupci prepoznaju, tj. šta je vaš zaštitni znak i ko su vaši klijenti?

Pored novog izdanja starih komada nameštaja, najviše me prepoznaju po otkačenim tabureima, koji su kreirani da se ni sa čim ne slažu, da budu „incident”, da privlače pažnju i izmame osmeh. Forme, boje, oslikane nogice, motivi su takvi da ih ne možete zaobići i ne voleti ih u svojoj autentičnosti.

Moji klijenti su ljudi koji su spremni za nešto drugačije, koji su hrabri da eksperimentišu, vole upadljive detalje koji privlače pažnju, šik i arty obradu. Prilikom odabira komada koje ću da redizajniram, uvek se rukovodim osećajem, nešto me privuče ili ne, ako osetim toplinu i lepu energiju, onda je to za mene. Sa klijentima se spajam na frekvenciji koja je u domenu lepote, emocije, duše, topline…

Koliko trenutna situacija utiče na razvoj vaše delatnosti?

Na samom početku pandemije, prodaja je potpuno stala. Taj period sam iskoristila da od kuće radim na što boljem sadržaju na društvenim mrežama, na animiranju ljudi lepim temama, kvizovima, umetničkim izazovima i sl. Kako su ljudi bili upućeni na svoj dom, tako su počeli da uviđaju šta im sve tu nedostaje, šta nisu stigli da promene, preurede i slično, pa sam najviše poziva i poruka dobila sa zahtevom da preuredim njihov nameštaj, ali odlučivali su se i da stare komade zamene novim. O mojoj hrabrosti i ludosti, entuzijazmu i volji, govori i činjenica da sam radnju u Beogradu otvorila u januaru, tokom trajanja pandemije.

Možete li nam reći koliko je, prema vašem mišljenju, važna uloga onlajn prodaje u današnje vreme?

Online prodaja nije nužna kada imate dobar proizvod, ali je šteta ne iskoristiti mogućnosti koje nam donose društvene mreže tj. činjenica da nam je svima omogućena velika vidljivost, a do nas samih je, u smislu naših ambicija i sposobnosti, da li ćemo i kako to iskoristiti. Društvene mreže su veliki potencijal u prodaji, ali su i alat koji morate znati koristiti.

Postoji li san vezan za vaš posao koji želite da ostvarite?

Želim, i radim na tome, da se plasiram na inostrano tržište, da poslu u kojem uživam pripojim još jednu svoju veliku strast – putovanja.

Koja bi bila Vaša preporuka za sve one koji planiraju da krenu putem preduzetništva?

Usudite se, budite strpljivi, uporno i vredno radite i dajte uvek malo više od onoga što se od vas očekuje. Na taj način, unoseći srce, sa verom i entuzijazmom, vrata će vam se postepeno otvarati. Ne brinite za materijalnu satisfakciju, ona će doći kao posledica i nagrada, a ne kao cilj.